EKSTREMNA DESNICA U SRBIJI I RIZIK DESNOG TERORIZMA
Ključne reči:
екстремна десница, тероризам, ризик, Србија, радикализацијаApstrakt
Од пада режима Слободана Милошевића до данас сведоци смо све гласнијег и отворенијег деловања група екстремне деснице, које својом идеологијом изазивају контроверзе у јавном и приватном животу Србије. Према дефиницији, тероризам је незаконита примена или претња применом силе или насиља против појединаца или имовине ради убеђивања или застрашивања владе или друштва да се остваре политички или идеолошки циљеви. Десни тероризам се јавља као реакција на перципиране домаће идеолошке, религијске и етничке непријатеље. Својим досадашњим деловањем у Србији у последњих двадесетак година различити сегменти радикалне деснице (политичке партије, клерофашистичке, националистичке и нацистичке неформалне и формалне групе, као и паравојне формације) показали су у више наврата да им прибегавање насиљу није нимало страно. Социоекономски и културни амбијент Србије умногоме доприноси популаризацији и пролиферацији екстремно десних идеја и покрета. Политичка и економска криза, уз живо сећање на недавне изгубљене ратове, појачавају осећање горчине и незадовољства тзв. „губитника транзиције”, који кривце траже у спољним чиниоцима и окрећу се популизму, назадним црквеним круговима, анахроним идејама „светосавља” и „народњаштва”, а појединци чак и шовинизму, антисемитизму и расизму. Контроверзне акције и ситуације, као, на пример, решавање косовског проблема без присуства Србије на Косову, приближавање Европској унији без опипљиве економске користи, долазак папе у Србију, приступање НАТО и позитивна дискриминација према мањинама (нарочито хомосексуалцима), могу бити околности, тј. „окидачи” који могу подстаћи екстремну десницу ка даљој радикализацији и на очајничке потезе.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Byford, Jovan (2003): Anti-semitism and the Christian Right in post-Milošević Serbia: From Conspiracy Theory to Hate Crime, Internet Journal of Criminology.
Byford, Jovan & Billig, Michael (2001): The Emergence of Antisemitic Conspiracy Theories in Yugoslavia During the War with NATO, Patterns of Prejudice.
Đorić, Marija (2009): Desni ekstremizam na Balkanu posle Hladnog rata i mlada populacija, Vojno delo, 1.
Falina, Maria (2007): Svetosavlje – A Case Study in the Nationalization of Religion, SZRKG, 101.
Heitmeyer, Wilhelm (2005): Right-wing Terrorism. In Tore, Bjergo (Eds.), Root Causes of Terrorism – Myths, Reality and Ways Forward. New York: Routledge.
Kešetović, Želimir (1998): Potkulture nasilja – fenomen skinhedsa, Bezbednost, 1, 53–66.
Laqueur, Walter (1999): The New Terrorism, Oxford University Press, New York.
Milašinović, Srđan; Kešetović, Želimir; Gavrilović, Darko (2011): Uticaj ekonomskog liberalizma na države u tranziciji, NBP, 16(1).
Mudde, Cas (2000): The Ideology of the Extreme Right, Manchester University Press, Manchester.
Sprinzak, E. (1995): Right-wing Terrorism in a Comparative Perspective: The Case of Split Delegitimization. In Bjørgo, T. (Eds.), Terror from the Extreme Right (pp. 17–43). London: Frank Cass.
Sütalan, Zeynep (2008): The Causes of Terrorism. In Organizational and Psychological Aspects of Terrrorism, NATO Science for Peace and Security Series, 43.
Schafer, John R. & Navarro, Joe (2003): The Seven-Stage Hate Model – The psychopathology of Hate Groups, FBI Law Enforcement Bulletin, 72(3).
Waldmann, P. (1998): Terrorismus: Provokation der Macht, Gerling, Münich.
Wiesinger, Barbara N. (2008): The Continuing Presence of the Extreme Right in post-Milošević Serbia, Balkanologie, 11(1–2).
Whittaker, David J. (Eds.) (2003): The Terrorism Reader, Routledge, New York.
