SERBIA IN THE XXI CENTURY AND DEMOGRAPHIC AGING OF THE POPULATION IN SERBIA

Nada  Raduški

Authors

Nada Raduški Институт за политичке студије Београд

Keywords:

demographic aging, age structure, low fertility, nationalities, strategy, Serbia

Abstract

Demographic aging is a global phenomenon of the 21st century. Serbia is characterized by an intensive process of demographic aging of population as a result of major changes that have occurred in the age structure in the second half of the twentieth century, and is conditioned primarily long-term decrease in fertility rates. According to the data collected in the 2011 census, the paper analyzes relevant changes in age structure and aging of population of Serbia, as well as the main component of natural movement (births, mortality, natural population growth). Also, the article analyzes demographic aging population in light of ethnic differences. As result very different natural movement of population by nationality, migrations and changed declaration of national affiliation there are relevant differences in the age structure. On one side are the nationalities that are in deep demographic old age because of low and declining fertility. On the other hand they are very young population due to high fertility rates as the main determinants of age structure. Demographic aging of the population in Serbia has negative implications which requires adequate measures of a state policy.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Eberstadt Nicholas (1997): World Population Implosion, Public Interest, London.

Мастикоса Оливера (2015): Потребе и потенцијали старих људи, Социјална мисао, број 1, Београд.

Мацура Милош (1975): Прилози теорији и политици становништва, Економски институт, Београд.

Министарство за људска и мањинска права Србије и Црне Горе (2004): Етнички мозаик Србије према подацима пописа становништва 2002, Београд.

Национална стратегија о старењу 2006-2015 (2006): Влада Републике Србије, Министраство рада , запошљавања и социјалне политике, Београд.

Националан стратегија одрживог развоја (2008): Влада Републике Србије, Београд.

Пенев Горан (2006): Становништво по полу и старости, у: Становништво и домаћинства Републике Србије према попису 2002.године (ур.Г.Пенев), Републички завод за статистику, Институт друштвених наука и Друштво демографа Србије, Београд.

Радивојевић Биљана (2002): Смањење смртности старог становништва и могући правци политичког одговора, Демографски преглед, број 17, Министарство за социјална питања, Институт друштвених наука, Београд.

Радушки Нада (2013): Национална припадност становништва Србије по попису 2011.године, Српска политичка мисао, број 1, Институт за политичке студије, Београд.

Raduški Nada (2007): Forced migrations and changed ethnic etructure of Sebia in the beginning of 21.centure, Facta Universitatis, University of Niš, vol. 6, no.1, Niš.

Републички завод за статистику (2014): Пројекције становништва Републике Србије 2011-2041. Подаци по опшинама и градовима, РЗС, Београд..

Републички завод за статистику (2012): Саопштење-Витални догађаји у Републици Србији 2011.године, РЗС, број 184,Београд.

Републички завод за статистику (2012): Попис становништва, домаћинстава и станова 2011.у Републици Србији, Старост и пол, књига 2, РЗС, Београд.

Републички завод за статистику (2003): Попис становништва, домаћинстава и станова 2002, Пол и старост, књига 3, РЗС, Београд.

Републички завод за статистику (2013): Попис становништва, домаћинстава и станова 2011.у Републици Србији, Вероисповест, матерњи језик и национална припадност, књига 4, Београд.

United Nations (2001): World Population Prospects: The 2000 Revision, New York.

United Nations (2002): World Population Ageing 1950-2050., Publication, New York.