Социјална Безбедност и Ризици Савремених Миграција
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.3r.1.04Ključne reči:
социјална безбедност, социјални ризици, неједнакости, глобализација, миграције, тероризамApstrakt
Социјална безбедност подразумева остварење свеобухватних гаранција грађанима од одређених ризика, најчешће социо-економских, али и других повезаних са њима, у објективном и субјективном смислу, чији су саставни делови подручја социјалне безбедности (социјалног осигурања, социјалне заштите, социјалног развоја и социјалних ризика). Социјална безбедност често се поистовећује са социјалном сигурношћу, нарочито у њеном ширем смислу, иако није синоним, и подразумева целовит и повезан систем друштвених мера којима се гарантује одговарајући стандард живота и благостања људи, може обухватати читав низ повезаних система и подсистема одговарајућих сектора и нивоа проширене замисли и концепта безбедности и других фактора (економских, политичких, демографских, еколошких итд.) који са њом повезани врше већи или мањи утицај и одређују карактер њеног деловања. Социјална безбедност је у најнепосреднијој вези са људском безбедношћу и одрживим развојем. Остварење што већег нивоа социјалне безбедности није више само могућност и способност националних држава већ и читавог глобалног светског система, са системом међународних односа, који претендује да кроз глобализацију оствари идеју и визију глобалног друштва са читавим низом међународних наднационалних и глобалних институција, института и правила, који требају да остваре његове премисе. Централни проблем у садашњој форми глобализације, као система међународних односа, представља стално повећање социо-економских неједнакости и других неједнакости, на нивоу глобалног друштва, између појединих региона и држава и у оквиру држава и који се актуелизује као резултат структурних неједнакости које извиру из неолиберализма као доминантног економско-политичког модела и његових правила. Као последице угрожавања социо-економске безбедности људи и њихових идентитета јављају се савремене миграције са својим ризицима, од којих посебну важност има капацитет миграција да постану теризмогени фактор. У раду су обрађена питања подручја социјалне безбедности и социјални ризици; глобализација, повећање социо-економских неједнакости и социјални ризици, те однос социјалних ризика и миграције као теризмогеног фактора, са освртом на анализу ризика миграција по Републику Србију.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Димитријевић, Вoјин. 1973. Појам безбедности у међународним односима. Београд: Савез удружења правника.
Џуверовић, Немања. 2013. Економски фактори оружаних сукоба. Београд: Службени гласник и Југоисток
Гаћиновић, Радослав, и Љубомир Стајић. 2007. Увод у студије безбедности. Београд: Драслар партнер.
Ђорић, Марија. 2014. Екстремна десница: међународни аспекти десничарског екстремизма. Београд: Удружење наука и друштво Србије.
Ђорђевић, Јелена. 1966. Мала политичка енциклопедија. Београд: Савремена администрација.
Јевтић, Драган, Мирослав Талијан, и Милинко Врачар. 2016. „Култура рата и претпоставке културе мира као основе остваривања безбедности.” У: Савремени безбједносни ризици и претње и њихов утицај на безбједност држава региона, 114-128. Бања Лука: Факултет Безбиједности.
Јевтић, Драган. 2014. „Повећање економских неједнакости као изазов безбедности.” Војно дело, бр. 2: 114-128. 8. Јевтић, Драган. 2017. „Безбедносне последице процеса глобализације после Хладног рата.” Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет политичких наука.
Кајтез, Илија. 2010. „Да ли је глобализација крива за све несреће садашњег света.” Годишњак Факултета безбедности: 151-172.
Ковач, Митар. 2003. Стратегијска и доктринарна документа националне безбедности – Теоријске основе. Београд: Свет књиге.
Косановић, Рајко, и Сања Пауновић. 2012. Радна и социјална права у Републици Србији. Београд: НИП Радничка штампа.
Крстић Илић, Ивана. 2016. „Социјално-еколошка безбедност, одрживи развој и квалитет живота.” Докторска дисертација. Универзитет у Нишу: Факултет заштите на раду.
Матковић, Горан. 2017. Индикатори социјалне заштите и социјалне сигурности. Београд: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Влада Републике Србије.
Мијалковић, Саша. 2011. Национална безбедност. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Мунта, Марио. 2012. Модел државе благостања у политичком животу Скандинавије. Загреб: Факултет политичких наука.
Нај, Џозеф. 2002. Парадокс америчке моћи. Београд: БМГ.
Печујлић, Мирослав. 2002. Глобализација - два лика света. Београд: Гутенбергова галаксија.
Недељковић, Љиљана. 2007. Осигурање за случај незапoслености у Србији. Магистарски рад. Београд: Правни факултет.
Полањи, Карл. 2003. Велика трансформација. Београд: Филип Вишњић.
Полети, Дуња. 2013. Савремене радне миграције у европском контексту-економски и политички аспекти. Социологија бр. 2, 333-347.
Робинсон, Вилијам. 2012. Подстицање полиархије: лобализација, интервенција, САД и хегемонија. Београд: Службени гласник.
Симић, Драган. 2002. Наука о безбедности – савремени приступи безбеднсти. Београд: Службени лист СРЈ и Факултет политичких наука.
Симеуновић, Драган. 2015. Миграције као узрок политичких аномалија у Европи. НБП бр. 3, 1-17.
Стојановић, Станислав. 2009. Глобализација и безбедносне перспективе света. Београд: Војноиздавачки завод.
Талијан, Момчило, и Мирослав Талијан. 2011. Општи и безбедносни менаџмент. Бања Лука: Висока школа унутрашњих послова.
Талијан, Мирослав, Ненад Нерић, и Драган Јевтић. 2017. „Тероризам и миграције као претње безбедности,” у тематској монографији: Интегрална безбедност Републике Србије: практични аспект, 95-116. Београд: Факултет за пословне студије и право.
Унковић, Милорад. 2010. Међународна економија. Београд: Универзитет Сингидунум.
Ђорђевић, Јелена. 1966. Мала политичка енциклопедија. Београд: Савремена администрација.
Пјанић, Зоран, Иван Стојановић, и Миомир Јакшић. 1994. Економска и пословна енциклопедија. Београд: Савремена администрација.
Galtung, Johan. 1990. Cultural Violence. Journal of Peace Research, Vol. 27, No. 3.










