NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ ŽENE SUPRUŽNIKA U SRBIJI OD SRPSKOG GRAĐANSKOG ZAKONIKA DO DANAS

Apstrakt

Сродство и брачна веза, као окоснице породичне организације, данас у већини европских права, па и праву Србије, уживају доминантну улогу, као полазне основе и чињенице које се са једнаком пажњом узимају при формирању наследноправних правила. Међутим, у времену иза нас, у дугом периоду правне историје, утицај брачне везе био је неупоредиво мањи од утицаја крвног сродства и сасвим неадекватан објективном значењу брака у породичним односима.Такво стање трајало је вековима, све до доношења савремених прописа о наслеђивању, при чему је адекватан значај, може се слободно рећи, ова чињеница добила тек у социјалистичким земљама.Поред наведеног, посматрајући историјску димензију, не може остати незапажен посебно неповољан положај наследника женског пола у домаћем законодавству.Стога је посебан осврт у раду учињен на положај жене као надживелог супружника, у контексту промене њеног друштвеног положаја, па тако и обима њених права у односу на обим права наследника оставиоца првог наследног реда.То је пут који је ишао од потпуног непризнавања права жени на мужевљевој имовини након његове смрти, до потпуно равноправног положаја са осталим наследницима првог наследног реда, какав она има данас, уз одређене корекције које је законодавац резервисао оставиочевим првостепеним потомцима.