MITOLOGIJA I MORFOLOGIJA (DRAMA I MIT)
Ključne reči:
Мит, Митологија, Структурализам, Морфологија, Уметност, Митографија, Драма, Авангардна драма, ЕгзистенцијализамApstrakt
По питању повезаности мита са савременим човеком многе одговоре је током 20. века покушала да да антропологија. Пре свега, антропологија (од грчког anqrwpos, antropos - људско биће, и logos, logos - знање) представља скуп научних дисциплина које се баве проучавањем физичких и друштвених карактеристика људске заједнице путем систематизовања историјских и географских кодова, културолошких околности, религије и ритуала и веза међу члановима посматране заједнице. Како је човек активно биће које се не формира једнострано, само под утицајем спољашње средине, већ и сам врши дејство на своју околину управо је антропологија та која испитује све врсте односа између човека и његовог света, као и резултате који настају из тих односа у виду друштвених и културних тековина које за човека граде један нови свет. Тај свет је немогуће свести на изворну природну околину која окружује жива бића.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
De Sosir, Frederik, „Kurs opšte lingvistike”, Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića, Novi Sad 1996.
Fergason, Frensis, „Suština pozorišta”, Beograd 1970.
Fraj, Nortrop, „Mit i struktura”, prevela Maja Herman Sekulić, Svetlost, Sarajevo 1991.
Levi-Stros, Klod, „Divlja misao”, Nolit, Beograd 1971.
Levi-Stros, Klod, „The Effectivness of Symbols”, New York 1963.
Levi-Strauss, Claude, „Strukturalna antropologija”, Školska knjiga, Zagreb 1988.
Selenić, Slobodan, „Dramski pravci XX veka”, Umetnička akademija u Beogradu, Beograd 1971.
Stamenković, Vladimir, predgovor u knjizi „Izabrane drame Velimira Lukića”, Srpska književnost-Drama, Nolit, Beograd 1987.
