SRPSKA ŠTAMPA NA RASKRŠĆU PARTOKRATIJE I CIVILNOG DRUŠTVA
Ključne reči:
štampa, izvori informacija, vlast, monopol, političko komuniciranje, raznovrsnost, mediokratijaApstrakt
U modernom medijskom društvu sve uočljivija je promena političke komunikacije, tako što se nametanjem agende dnevnog reda stvara parlamentarnoreprezentativna javnost koja privlačenjem pažnje i nametanjem sopstvenih interesa formira dominantnu političku volju. U tranzicionim društvima, kakvo je i Srbija danas, kritički odgovorno i istraživačko novinarstvo se marginalizuje, dok se interpretacija činjenica često vrši u skladu sa očekivanjima vladajućih elita, PR-službi, dobro skrivenih lobija, moćnih oglašivača, interesnih grupa i nevladinih centara moći. Za potrebe ovog rada analiziran je sadržaj osam najtiražnijih dnevnih listova (Politika, Danas, Pravda, Blic, Večernje novosti, Kurir, Pres i Alo), sa ciljem da se empirijski utvrdi ko definiše teme u javnom prostoru, koje se ideje favorizuju i koliko je informaciono-komunikacioni sistem otvoren i pluralistički? Ovakav pristup fokus usmerava na izvore i tehnike prikupljanja novinarskih informacija, postojanje medijskih obrazaca, odnosno funkcionisanje uređivačke politike, koja se ne bi smela pretvoriti u platformu koalicije na vlasti. Dnevna štampa i dalje kreira javnost, artikuliše interese i mišljenje upravljačkih struktura, zaboravljajući na obavezu da ih povremeno kritikuje i kontroliše, ili omogući čujnost glasova običnih građana, čime bi se stvorili uslovi za šire uključivanje u političku participaciju. Latentna sklonost političkih aktera da upravljaju javnomnjenskim prostorom preti gubljenjem pluralističke orijentacije, ali i rasparčavanju državnosti kao institucionalno-administrativnog okvira. Širenje partijske države vodi monopolu različitih privilegija, pa tada umesto volje naroda imamo volju elita. Medijsko-reprezentativna demokratija, kojoj bi Srbija kao civilno društvo trebalo da teži, podrazumeva potpunu odvojenost štampe od države, parlamenta, političkih partija i arkanskih centara moći, što se deset godina nakon demokratskih promena još uvek ne uočava!
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Burdije, Pjer, (2000): Narcisovo ogledalo; Beograd: Klio.
Dej Luis, Alvin, (2004) : Etika u medijima; Beograd: Libra.
Despotović, Ljubiša i Jevtović, Zoran, (2010): Geopolitika i mediji; Novi Sad: Grafomarketing.
Jakubovic, Karol. (Jakubowicz): „Post Communist Development Media in Perspective”
Jevtović Zoran i Petrović Radivoje, (2010): „Javno mnenje i demokratski deficit u dobu multimedija”, Srpska politička misao, br. 4. Beograd.
Jevtović, Zoran, (2003): Javno mnenje i politika; Beograd: Akademija lepih umetnosti i Centar za savremenu žurnalistiku.
Jevtović, Zoran (2007): „Masmedijski preobražaj terorizma i religije u globalnom poretku, Politikologija religije, br. 1. (priredio Jevtić M.), Beograd.
Korni, Daniel, (1999): Etika informisanja, Klio, Beograd.
Radojković, Miroljub, (2003): „Novinari kao profesionalna grupa”, Sociološki pregled, vol. XXXVII. No. 3-4. Beograd.
Rutović, Željko, (2007): Slobodan pristup informacijama – istinska potreba savremenog čoveka; Podgorica: Sociološka luča.
Savet za borbu protiv korupcije (2011): Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji; Beograd: Vlada republike Srbije.
Subotić, Dragan, (2010): „Odnosi s javnošću u državnoj upravi”, Srpska politička misao, god. XVII vol. 27. Beograd.
Tadić, Darko, (2005) : Propaganda; Beograd: SPEKTRUM BOOKS.
Šušnjić, Đuro, (1976) : Ribari ljudskih duša; Beograd: Srboštampa.
Internet sajtovi
http://www.differentia-nis.org
www.slobodnaevropa.org/content/srbija_mediji
www.antikorupcija-savet.gov.rs
