BADOLJOV PLAN ZA RAZBIJANJE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA
Ključne reči:
Бадољов план, Италија, хрватски сепаратизам, Краљевина СХСApstrakt
Од децембра 1918. до јесени 1919. године, Краљевина Италија је по тзв. Бадољовом плану спроводила интензивне обавештајно-субверзивне активности на разбијању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Заснован на стратегији divide et impera план је предвиђао да се разбијање тек формиране државе постигне подстицањем међунационалних и верских сукоба међу јужнословенским народима. Спроводила га је италијанска војна обавештајна служба која је најјаче упориште нашла у хрватском сепаратистичком покрету. Иако није остварен примарни циљ овог плана, италијанске активности су допринеле наглом јачању хрватског сепаратизма и дестабилизацији Краљевинe СХС. Доласком Бенита Мусолинија (Benito Mussolini) на власт, Бадољов план ће постати основа фашистичке политике за разбијање државе Јужних Словена, подстицањем међунационалних и верских сукоба, посебно кроз подршку хрватском сепаратистичком покрету.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Adriano, Pino - Cingolani, Giorgo (2018): Nationalism and Terror, Ante Pavelić and Ustasha Terrorism from Fascism to the Cold War, Central European University Press, Budapest-New York.
Barović, Vladimir (2018): Italijanski propagandno - medijski „Plan Badoljo“ i sukobi niskog inteziteta na granicama Kraljevine SHS posle ujedinjenja, Vojno delo, br. 2, Beograd, 532-541.
Bergvin, H. Džejms (2007): Imperija na Jadranu, Musolinijevo osvajanje Jugoslavije 1941 - 1943, Službeni glasnik, Beograd.
Vento, Andrea (2010): In silenzio gioite e soffrite, Storia dei servizi segreti italiani dal Risorgimento alla Guerra fredda, Milano.
Živojinović, Dragoljub (2012): La Dalmazia o Morte, Italijanska okupacija jugoslovenskih zemalja 1918-1923, Zavod za udžbenike, Beograd.
I documenti diplomatici Italiani (1980): sesta serie, volume II, Instituto poligrafico e zecca dello stato, Libreria dello stato, Roma.
I documenti diplomatici Italiani (2007): sesta serie volume III, Instituto poligrafico e zecca dello stato, Libreria dello stato, Roma.
I documenti diplomatici Italiani (1970): settima serie, volume VII, Instituto poligrafico dello stato, Libreria dello stato, Roma.
Krizman, Bogdan (1970): Vanjskopolitički položaj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca godine 1919, Časopis za suvremenu povijest, Vol. 2 No. 1, Zagreb, 23-60.
Lederer, J. Ivo (1963): Yugoslavia at the Paris Peace Conference. A Study in Frontiermaking, New Haven and London.
Matijević, Zlatko (2006): Prilozi za političku biografiju dr. Ljudevita Kežmana: od “Memoranduma” za Mirovnu konferenciju u Parizu do odlaska u Sjedinjene Američke Države (1919-1922.), Časopis za suvremenu povijest, Vol. 38 br. 3, Zagreb, 757 - 778.
Motta, Giuseppe (2015): The Birth of Yugoslavia, a vision from Italy ( 1918-20), SerbianItalian Relations: History and Modern Times, The Institute of History Belgrade, Sapienza University of Rome, Belgrade, 137-158.
Mužić, Ivan (1987): Stjepan Radić u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Hrvatsko književno društvo sv. Ćirila i Metoda, Zagreb.
Petranović, Branko (1988): Istorija Jugoslavije 1918-1988, knj. I, Kraljevina Jugoslavija 1914-1941, Nolit, Beograd, 1988.
Sadkovich, J. James (1982): Italian Support for Croatian Separatism: 1927-1937, Ph D, University of Wisconsin.
Stanković, Đorđe (2011): Stvarnost polazišta Jugoslavije, Tokovi istorije, Institut za noviju istoriju Srbije, br, 2/ 2011, Beograd, 167-185.
Horvat, Rudolf (1942): Hrvatska na mučilištu, Kulturno-historijsko društvo Hrvatski rodoljub, Zagreb.
