DRUŠTVENI KONTEKST RADIKALIZACIJE
Ključne reči:
радикализација, тероризам, девијантна понашања, друштвене кризе, социјална искљученост, маргинализацијаApstrakt
Савремени приступ у објашњењу девијантних понашања своје упориште има у идеји да структурални фактори доминантно дефинишу ризик од настанка ових појава, мада се и особености сваког појединца морају узети у обзир. Структуралне карактеристике већине савремених друштава производе неједнакости у сфери политичких, етничких и културних права, а пре свега у сфери економских могућности, што за последицу има масовне осећаје депривираности људи, пораст несигурности и страха од губитка животних шанси и друштвене маргинализације, као и повећан ризик од настанка радикализације. Основни циљеви овог рада јесу приказ и анализа друштвеног амбијента и структуралних карактеристика, које погодују појави и јачању радикализације у друштву, као и развоју других девијантних образаца понашања. Истакнут је значај друштвених криза, социјалне искључености, маргинализације и сиромаштва, као макросоцијалних чинилаца у генези радикализације. Такође, пажња је посвећена важности породице и образовања, као микросоцијалних фактора, који трпе велике рефлексије општег друштвеног амбијента и имају значајну улогу у етиологији поремећаја понашања и многих негативних друштвених појава и процеса.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Alakhunova N., Diallo O., Martin del Campo I., Tallarico W., (2015), Defining Marginalization: An Assessment Tool, The Elliott School of International Affairs
Aydin, N., Fischer, P. and Frey, D. (2010). Turning to God in the face of ostracism: Effects of social exclusion on religiousness. Personality and Social Psychology Bulletin 36(6): 742–753
Bhatia, K., Ghanem, H. (2017), How do education and unemployment affect support for violent extremism? - Evidence from eight Arab countries, Global Economy and Development, WP 102
Carr, A. (2003). The Handbook of Child and Adolescent Clinical Psychology: A Contextual Approach. New York: Brunner-Routledge.
Jones, A. and Pleace, N. (2010) A Review of Single Homelessness in the UK. London: Crisis.
Lyons-Padilla, Sarah., Michele J. Gelfand., Hedieh Mirahmadi., Mehreen Farooq., Marieke van Egmond. 2015. „Belonging Nowhere: Marginalization & Radicalization Risk among Muslim Immigrants.” Behavioral Science & Policy (March): 1-12.
Mesoy, A. (2013), Poverty and Radicalisation into Violent Extremism: a Causal Link?, Norwegian Centre for Conflict Resolution (NOREF)
RAN - EU (2017), Rad sa porodicom i zaštita dece od radikalizacije - uputstvo korak po korak za praktičare i kreatore politike, Nica, Francuska
Sarpellon, G (1988), Marginalizacija i socijalna dinamika, Socijalna politika, broj 3-4/88, god. XLIII, Beograd, Jugoslovenska konferencija za socijalne delatnosti, str. 5-14
Stroud, L. R., Tanofsky-Kraff, M., Wilfley, D. E. and Salovey, P. (2000). The Yale Interpersonal Stressor (YIPS): Affective, physiological, and behavioral responses to a novel interpersonal rejection paradigm. Annals of Behavioral Medicine 22(3): 204–213
UNDP (2016), Istraživanje o pokretačima radikalizma i nasilnog ekstremizma među mladima u Srbiji, kancelarija UNDP u Beogradu, CESID-UNDP.
Williams, K. D. , Zadro, L. (2005). Ostracism: The indiscriminate early detection system In : Williams, K. D., Forgas, J. P. and von Hippel, W. eds. The social outcast: Ostracism, social exclusion, rejection, and bullying. NY: Psychology Press, pp. 19–34.
Bjelajac, Ž., Merdović, B. (2019), Nasilje nad decom u porodici, Kultura polisa, Institut za Evropske studije Beograd, Br. 39, godina XVI (2019) str. 191-202.
Bošković, M. (2002), Socijalna patologija. Novi Sad: Pravni fakultet.
Vidanović, I. (2006), Rečnik socijalnog rada, Beograd: autorsko izdanje
Damjanović, R. (2017), Komorbiditet u okviru poremećaja grupe sa nasilničkim ponašanjem: jedan ili više poremećaja, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet (odbranjena doktorska disertacija)
Živaljević, D. (2015), Obeležja i socijalna zaštita populacije beskućnika u Republici Srpskoj i Srbiji, Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci - Fakultet političkih nauka (odbranjena doktorska disertacija).
Živaljević, D. (2016), Strukturalne protivrečnosti kao baza devijantnosti društva, Nacionalna bezbednost - Akademija za nacionalnu bezbednost, Beograd, Vol. 3, No.4, 2016, str. 60-79.
Jevtić, D. (2014), Povećanje ekonomskih nejednakosti kao izazov bezbednosti, Vojno delo, Vol.66, iss. 2, str. 114-128, Beograd
Jugović, A. (2014), Zapisi iz anomije: Ogledi iz nauke od društvenim devijacijama, Beograd, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja
Konstantinović-Vilić, S., Nikolić-Ristanović V., (2003), Kriminologija, Pravni fakultet, Niš
Merdović, B., (2019), „Faktori prevencije kriminaliteta”, Pravni fakultet Univerziteta Privredna akademija, Novi Sad, Mala knjiga.
Merdović, B. (2019a), Poremećaji ponašanja kao prediktor kriminaliteta maloletnika - socijalno pedagoški pristup, Kultura polisa, Institut za Evropske studije Beograd, Br. 39, godina XVI (2019) str. 191-202.
Milosavljević, M. (2003), Devijacije i društvo, Draganić, Beograd.
Milosavljević, M., Jugović A. (2009), Izvan granica društva - savremeno, društvo i marginalne grupe, Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Mojić, D. (2012), „Obrazovni resursi, orijentacije i delanje mladih” u: S. Tomanović, D. Stanojević, I. Jarić, D. Mojić, S. Dragišić Labaš, M. Ljubičić: Mladi - naša sadašnjost. Istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Beograd, Čigoja i Institut za sociološka istraživanja: 95-111.
Tomanović, S., Stanojević, D. (2015), Mladi u Srbiji 2015.-Stanja, opažanja, verovanja i nadanja, „Secons”-grupa za razvojnu inicijativu, FES - Beograd
