INTERDISCIPLINARNI PRISTUP U SOCIOLOGIJI OKRUŽENJA: PRIMER EKOLOŠKE ISTORIJE
Ključne reči:
еколошки проблеми, предмет изучавања, социологија окружења, еколошка историја, теоријска основаApstrakt
Циљ овог рада јесте да укаже на важност сарадње социологије окружења са другим научним дисциплинама. У складу са тим, указано је на то да је теоријска основа ове дисциплине интердисциплинарног карактера зато што проучава однос друштва и окружења, као и последице које произилазе из оваквог односа који сам по себи јесте предмет проучавања различитих дисциплина, како друштвених тако и природних. Посебно је приказана еколошка историја која представља посебну дисциплину историје и бави се односом људске историје и животне средине. Овај однос проучава кроз примере уздизања и пропадања великих цивилизација, од Сумера до најразвијенијих земаља савременог доба, стављајући у фокус експлоатацију природних ресурса који представљају узрок напретка, али и пропасти многих друштава, уколико су потребе становништва надмашиле количину расположивих ресурса. Теоријска основа еколошке историје захтева сазнања из других друштвених (посебно историје) и природних научних области.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Crosby, A. W. (1986). Ecological Imperialism; The Biological Expansion of Europe, 900–1900. New York: Cambridge University Press.
Crosby, A. W. (1995). The Past and Present of Environmental History. American Historical Review, 100 (4): 1177–1189.
Danlap, R. E. i V. R. Jr. Katon (2014). Sociologija okruženja.U: Lj. Pušić (ur.) Sociologija okruženja: sociološka hrestomatija. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Frank, D. J. (1997). Science, nature and the globalization of the environment, 1870–1990. Social Forces, 76: 409–435.
Haluza-Delay, R. and D. Davidson. (2008). The Environment and a Globalizing Sociology. Canadian Journal of Sociology, 3 (33).
Hannigan, J. (1997). Environmental Sociology: a Social Constructionist Perspective. Routledge, London.
Hobsbawm, E. (1994). The Age of Extremes. 1914 –1991. London: Abacus.
May, E. (2005). The environment: from local to global in a cosmic blink of 25 years. Policy Options, March-April: 66–71.
MacEachern, A. and W. J. Turkel (eds) (2009).Method & Meaning in Canadian Environmental History. Toronto: Nelson Education.
Mosley, S. (2001). TheChimney of the World: A History of Smoke Pollution in Victorian and Edwardian Manchester. New York:Cambridge University Press.
Mosley, S. (2006). Common ground: integrating social and enviromental history. Journal of Social History.
Nash, R. (1972). American environmental history: a new teaching frontier. Pacific History Review, 41 (3): 362–372.
Padua, J. A. (2010). „The theoretical foundations of environmental history“, Estudos Avancados 24 (68): 81–100.
Pawson, E. and A. A. Christensen (2015). „Environmental history“. In: D. Richardson, N. Castree, M. F. Goodchild, A. L .Kobayashi, W. Liu and R. Marston (eds.), The International Encyclopedia of Geography: People, the Earth, Environment and Technology. Wiley-Blackwell.
Ponting, K. (2009). Ekološka istorija sveta. Odiseja.
Pušić, Lj. (2001). Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja. Beograd: Slobodan Mašić.
Pušić, Lj. (2014) (prir.). Sociologija okruženja, Sociološka hrestomatija. Novi sad: Mediterran Publishing.
Simmons, G. (2001). An Environmentai History of Great Britain; From 10,000 Years Ago tothe Present. Edinburgh: Edingurgh University Press.
Taylor, A. (1996). Unnatural inequalities: social and environmental histories. EnvironmentalHistory, 1: 6–19.
Tarr, J. A. (2002). The metabolism of the industrial city: the case of Pittsburgh. Journal of Urban History, 28: 511–45.
Thompson, E. P. (1993). Customs in Common: Studies in Traditional Popular Culture. New York: New Press.
Worster, D. (1988). The Ends of the Earth: Perspectives on Modern Environmental History. New York: Cambridge University Press.
