TRETMAN MENTALNE BOLESTIKROZ PRIZMU RAZLIČITIH RELIGIJSKIH I KULTUROLOŠKIH UTICAJA U SREDNJOVEKOVNOJ EVROPI I SRBIJI
Ključne reči:
ментална болест, средњи век, религија, култураApstrakt
Током средњег века, под утицајем снажног религијског догматизма и различитих облика празноверја, Европа се вратила натприродном поимању душевне болести. Напредне тековине грчке и римске медицине бивају изгубљене и долази до значајног регредирања на демонолошко схватање етиологије психичких поремећаја. У време када су мистицизам и магија господарили тлом Европе, посебно је интригантно запитати се како су доживљаване и од стране друштва третиране особе које су имале психичке тегобе и какав су приступ различите социокултурне и верске струје заузимале према менталној болести. Циљ овог рада био је да се додатно осветли и компарира однос различитих религијских и културолошких утицаја у средњовековној Европи, не само према душевној болести као феномену, већ и према људима који су се носили са психичким тегобама, те да се дата проблематика испита и у локалном контексту, односно на подручју средњовековне Србије. Како бисмо одговорили на постављени циљ, у раду смо анализирали третман и однос према менталној болести у западној Европи, Византијском царству и арапским територијама на Иберијском полуострву, а посебан осврт направљен је на прилике у средњовековној Србији. Након анализе, намеће се закључак да средњовековни период има двојаку перспективу у погледу односа према душевној болести – док са једне стране дато раздобље представља једно од најмрачнијих и најнеповољнијих доба у историји менталног здравља, са друге стране управо из овог периода датира промовисање вредности као што су пружање помоћи ближњем, доброчинство и племенитост, које су од изузетног значаја за каснију хуманизацију односа према особама са психичким тегобама.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Backović, Dušan (2010): Mentalno zdravlje i mentalna higijena između dva milenijuma, Medicinski pregled, vol. 63, br. 11-12, str. 833-838.
Baloyannis, Stavros (2018): The Neurosciences in the Byzantine era, Journal of Neurology & Stroke, vol. 8, No. 4, pp. 204-206.
Bayer, Vladimir (1982): Ugovor s đavlom- procesi protiv čarobnjaka u Evropi a napose u Hrvatskoj, Informator, Zagreb.
Čajkanović, Veselin (2014): Iz srpske religije, mitologije i folklora, Evro Giunti, Beograd.
Ćirković, Sima (1974): Pismenost i obrazovanje u srednjovekovnoj srpskoj državi, u: Istorija škola i obrazovanja kod Srba, vol. I, Istorijski muzej Srbije, Beograd, str. 9-30.
Ćorović, Vladimir (1989): Istorija Srba 1-3, BIGZ, Beograd.
Đurđev, Branislav; Voskresenski, Tatjana (2010): Prisilna hospitalizacija – imperative adekvatne legislacije, Engrami, vol. 32, br. 1-2, str. 105-114.
Ferjančić, Božidar (2009): Vizantija i Južni Sloveni, Ethos, Beograd.
Garlipp, Petra et al. (2004): Lycanthropy–psychopathological and psychodynamical aspects, Acta Psychiatrica Scandinavica, vol. 109, No. 1, pp. 19–22.
Golubović, Goran (2008): Istorijski razvoj psihopatologije i psihijatrije, Godišnjak za psihologiju, vol. 5. br. 6-7, str. 63-80.
Holms, Džordž (1998): Oksfordska istorija srednjovekovne Evrope, Clio, Beograd/ Glas srpski, Banja Luka.
Keyvanian, Carla (2015): Hospitals and Urbanism in Rome, 1200-1500, Brill, Leiden.
Khodaei, Mostafa Araj, et al. (2017): Avicenna (980-1032CE): The pioneer in treatment of depression, Transylvanian Review, 17, pp. 4377- 4389. Kontaksakis, Vasilis et al. (2005): Likantropija u radovima vizantijskih lekara, Psihijatrija danas, vol. 37, br. 2, str. 323-334.
Le Gof, Žak (2007): Čovek srednjeg veka, Clio, Beograd.
Leposavić, Petar (2006): Inkvizicije, IGAM, Beograd.
Matković, Aleksandar; Novakov, Ivana (2017): Pravna obeležja i psihosocijalne determinante progona veštica među Južnim Slovenima, Viteška kultura, br. 6, str. 101-136.
Miller, Timothy (1985): The Birth of the Hospital in the Byzantine Empire, The Henry E. Sigerist supplements to the Bulletin of the history of medicine, 10, pp. 1-288.
Milovanović, Srđan et al. (2009): The historical development of psychiatry in Serbia, Psychiatria Danubina, vol. 21 No. 2, pp. 156-165.
Munjiza, Marko (2011): Istorijski razvoj psihijatrije: istorija pristupa duševno poremećenom čoveku i shvatanja o duševnoj bolesti kroz istoriju i danas, Službeni glasnik, Beograd.
Nenadović, Milutin (2010): Osnovi nauke o ponašanju za studente stomatologije, Bigraf, Beograd.
Nenadović, Milutin (2011): Development of hospital treatment of persons with mental disorders, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, vol. 139, br. 1, str: 6-9.
Novakov, Ivana; Matković, Aleksandar (2018): Poreklo fantastičnih elemenata u iskazima osoba optuženih za bavljenje čarobnjaštvom - opšte odlike i lokalne specifičnosti, Viteška kultura, br. 7, str. 203-235.
Ostrogorski, Georgije (1969): Istorija Vizantije, Prosveta, Beograd.
Peinter, Sidni (1997): Istorija srednjeg veka, Clio, Beograd.
Pietikainen, Petteri (2015): Madness: A history, Routledge, London & New York.
Radenković, Ljubinko (1996): Narodna bajanja kod Južnih Slovena, Balkanološki institut SANU/ Prosveta, Beograd.
Slavković, Vukan (2016): Pozitivnopravni i uporednopravni aspekti neuračunljivosti, Crimen, 2/2016, str. 191-206.
Stanojević, Stanoje (2005): Istorija srpskoga naroda, Book – MARSO, Beograd.
Veselinović, Andrija (2003): Obrazovanje u srednjovekovnoj Srbiji, u: Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd, str. 9-19.
Yapijakis, Christos (2009): Hippocrates of Kos, the Father of Clinical Medicine, and Asclepiades of Bithynia, the Father of Molecular Medicine, In Vivo, 23(4), pp. 507-514.
Zečević, Slobodan (2007): Mitska bića srpskih predanja, Službeni glasnik, Beograd.
Živković, Tibor (2007): Južni Sloveni pod vizantijskom vlašću 600-1025, Čigoja štampa, Beograd.
