KULTURNA PRAVA, KULTURNA EKONOMIJA I JOŠ PO NEŠTO
Ključne reči:
креативност, креативне индустрије, култура, културна економија, људска права, културна права, блокчеин, криптовалутеApstrakt
У овом тексту желимо да елаборирамо и укрстимо теме које на изглед нису у директној вези. Не осећамо кривицу због тога, јер време у коме данас живимо не допушта уско, једнодимензионално и некритичко промишљање стварности. У почетку, елаборирајући појмове културе, културних и људских права, као појмове највишег нивоа општости и оквир за даљу анализу супсидијарних појмова, закључили смо да постоји доста недоследности и дилема око њиховог дефинисања, али и потешкоћа у њиховој примени у свакодневном животу, у креирању културних и других јавних политика. Затим смо прешли на изведене појмове као што су културне/креативне индустрије. Анализом појмова креативност, индустрија и економија, закључили смо да је немогуће доследно епистемолошки одредити садржај и обим појма креативна економија/индустрија. Креативност се може односити на сваку професионалну активност која захтева сложене вештине и интелигентне процене, док појам инустрија(лизам), који говори у тржишним категоријама редукује културне вредности искључиво на економску метрику. Као могуће разрешење нудимо појам културне економије који се односи на пресек или укрштање културних и економских вредности кроз читав низ пракси и институција укључених у културну производњу. Као илустрацију смо намерно навели блокчеин технологије због тога што треба учинити заиста велики интелектуални напор, бити креативан и отвореног ума, да би се сагледао енормно велики импакт који ова технологија може имати на друштво у целини. Ова технологија увелико надилази очекивања која су била везивана за креативне индустрије, како по питању њених економских потенцијала, тако и по питању простора који оставља за креативне акције са најширим значењем и значајем за укупан друштвени развој.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Donders, Y. (2012): Human Rights: Eye for Cultural Diversity, inaugural lecture, delivered upon appointment to the chair of Professor of International Human Rights and Cultural Diversity at the University of Amsterdam.
Wiesand, A. (editor), Chainoglou, K. (editor), Sledzinska-Simon, A. (editor), (2016): Culture and Human Rights: The Wroclaw Commentaries. De Gruyter, Berlin/Boston.
Universal Declaration on Human Rights. Adopted and proclaimed by General Assembly resolution 217 A (III) of 10 December 1948.
International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights. Adopted and opened for signature, ratification and accession by General Assembly resolution 2200A (XXI) of 16 December 1966.
International Covenant on Civil and Political Rights. Adopted and opened for signature, ratification and accession by General Assembly resolution 2200A (XXI) of 16 December 1966, entry into force 23 March 1976.
Bajac, M., Milunović, M. (2013): Kreativnost i menadžment. Zbornik radova sa XI međunarodne naučno-stručne konferencije „Na putu ka dobu znanja” Sremski Karlovci, 46- 54.
Milunović, M., Bajac, M, (2014): Ekonomija znanja i kreativna ekonomija. Zbornik radova sa XI međunarodne naučno-stručne konferencije „Na putu ka dobu znanja” Sremski Karlovci, 79-85.
O’Connor, J. (2016): After the Creative Industries: Cultural Policy in Crisis. Journal of Law, Social Justice & Global Development, University of Warwick, UK.
Tapscott, D., Tapscott, A. (2016): Blockchain revolution, How the Technology Behind Bitcoin is Changing Money, Business and the World. Penguin Random House, London, UK.
Nakamoto, Satoshi (2008): Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System. White paper.
Deok, R. Y. (2016): New Paradigm of Korean Economy: To be More Creative and Innovative. KIEP, Korea Institute for International Economic Policy, Korea.
Diedrich, H. (2016): Ethereum, Blockchains, Digital Assets, Smart Contracts, Decentralized Autonomous Organizations.Wildfire Publishing, London, UK.
