NOVI MEĐUNARODNI MULTILATERALNI PORETAK NA POMOLU: ZAOŠTRAVANJE BORBE ZA PREVLAST (EKONOMSKI I GEOPOLITIČKI ASPEKT)

Apstrakt

Теоретичари међународних односа, пре свега, реалисти попут Mearsheimera или Kagana, упозоравају да се САД и Кина приближавају деструктивном сукобу. Наиме, способност и спремност Кине да преобликује међународни поредак расте, док способност САД да очува статус кво опада. Наравно, економска међузависност смањује шансу за конфронтацију, али и без војног сукоба, две земље су можда већ ушле у фазу затегнутости, која је била карактеристична за Хладни рат, у којима су друге земље приморане „да заузму стране”. Додатни глобални проблем представља то што је сарадња САД и Русије око нуклеарних питања пала на веома низак ниво, те да је претња нуклеарног рата између две државе тренутно највећа од 1953. Наиме, прекид у комуникацији у великој мери повећава ризик да мали војни инцидент брзо може да ескалира у тотални рат. Руска конвенционална слабост у односу на САД и њена нуклеарна доктрина „ескалирај ради деескалиције” повећава шансе за катастрофу.

Са америчке тачке гледишта, за успешну политику према Кини, односно Азији, нова америчка администрација прво мора да се супростави растућој глобалној перцепцији да је америчко вођство у опадању, а да је Кина је у расту. Ако жели да што дуже одржи хегемонску позицију неопходно је и уверити земље Југоисточне Азије у америчку посвећеност том региону, осигурати несметану пловидбу Јужно кинеским морем, те јасно ставити до знања да људска права остају централни принцип америчке спољне политике. За сада, кинеско руководство је свесно да процес модернизације земље још није комплетиран, те да је потребно одржати снажан економски раст да би се преузела улога одговорног регионалног или чак глобалног лидера.