Kриминолошки Аспект Насиља Младих
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.2p.1.02Ključne reči:
насиље, насилничко понашање, агресија, криминалитет младих, превенцијаApstrakt
Не постоји друштво и временска епоха у развоју цивилизације коју није карактерисало насиље и агресија. Некада оправдавано као глобална и пожељна карактеристика неког друштва и државе, данас, макар фиктивно, агресија и насиље је појава којој се треба супротставити на све начине. Инкриминисано у скоро свим законима модерних држава, насилничко понашање и агресија изискују мултидисциплинаран приступ у објашњењу, етиологији, феноменологији и начинима супротстављања. Циљ овог рада је да укаже на проблем насиља младих који је у експанзији и који задире у све сфере дечјег битисања, почев од породице, школе, уже социјалне средине и друштва у целини. Такође ће бити речи о последицама насилничког и агресивног понашања младих, без обзира да ли су они у улози учиниоца насилног деликта или жртве, као и о могућностима и потребама превентивног деловања.Покушаћемо да дамо одговор на неколико важних питања које се тичу насиља младих као што су: да ли су млади више жртве насиља или сами врше насилна дела, који су главни узроци насиља међу младима и који су најчешћи облици насиља младих.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Averdijk, Margit, Tina Malti, Manuel Eisner, Denis Ribeaud, and David P. Farrington. 2016. “A vicious cycle of peer victimization? Problem behavior mediates stability in peer victimization over time.” Journal of Developmental and Life-Course Criminology 2, no. 2: 162-181.
Balić, Sandra, Deniza Divanović, and Neven Ricijaš. 2001. “Nasilje i ubojstva među intimnim partnerima.” Kriminologija и socijalna integracija: časopis za kriminologiju, penologiju i poremećaje u ponašanju 9.1-2: 71-84.
Bartol, Curt R., and Anne M. Bartol. 2014. Criminal behavior: A psychological approach. Upper Saddle River, NJ: Pearson.
Blumstein, Alfred, Joel Wallman, and David Farrington, eds. 2006. The crime drop in America. Cambridge University Press.
Craig, Wendy, Yossi Harel-Fisch, Haya Fogel-Grinvald, Suzanne Dostaler, Jorn Hetland, Bruce Simons-Morton, Michal Molcho et al. 2009. “A cross-national profile of bullying and victimization among adolescents in 40 countries.” International journal of public health 54, no. 2: 216-224.
DeCamp, Whitney, and Christopher J. Ferguson. 2017. “The impact of degree of exposure to violent video games, family background, and other factors on youth violence.” Journal of youth and adolescence 46, no. 2: 388-400.
DeCamp, Whitney. 2015. Impersonal agencies of communication: comparing the effects of video games and other risk factors on violence. Psychology of Popular Media Culture, 4, 296–304.
Dodge, Kenneth A., Thomas J. Dishion, and Jennifer E. Lansford. 2006. “Deviant peer influences in intervention and public policy for youth.” Social Policy Report 20, no. 1: 1-20.
Espelage, Dorothy L. 2014. “Ecological theory: Preventing youth bullying, aggression, and victimization.” Theory into Practice 53, no. 4: 257-264.
Farrington, David P. 1989 “Early predictors of adolescent aggression and adult violence.” Violence and victims 4, no. 2: 79-100.
Fenichel, Otto, Jolanda Ganie, and Vladislav Klajn. 1961. Psihoanalitička teorija neuroza. Medicinska knjiga.
Grunbaum, Jo Anne, Laura Kann, Steve Kinchen, James Ross, Joseph Hawkins, Richard Lowry, William A. Harris, Tim McManus, David Chyen, and Janet Collins. 2004. “Youth risk behavior surveillance–United States, 2003.” Morbidity and mortality weekly report. Surveillance summaries (Washington, DC: 2002) 53, no. 2: 1-96.
Howells, Kevin, and Clive R. Hollin. 1989. Clinical approaches to violence. Chichester: Wiley.
Kaur, Simarpreet. 2013. “Overview Of Youth and Violence.” Journal: Journal of social Science Research 1, no. 3: 102-107.
Krug, Etienne G., James A. Mercy, Linda L. Dahlberg, and Anthony B. Zwi. 2002. “The world report on violence and health.” The lancet 360, no. 9339: 1083-1088.
Malti, Tina, and Margit Averdijk. 2017. “Severe youth violence: Developmental perspectives introduction to the special section.” Child development 88, no. 1: 5-15.
Mamula, M., Ručević, S., Vukmanić, M., & Zvizdić, M. 2013. Nasilje prepoznaj i spriječi (proživljeno iskustvo žena u teoriji i praksi). Sarajevo: Udruženje Žene ženama.
Markey, Patrick M., Charlotte N. Markey, and Juliana E. French. 2015. “Violent video games and real-world violence: Rhetoric versus data.” Psychology of Popular Media Culture 4, no. 4: 277-295.
McClennen, Joan C., Keys, Amanda M., Dugan-Day, Michele L.2016.Social Work and Family Violence, Second Edition : Theories, Assessment and Intervention
Megargee, Edwin I. 1976. “The prediction of dangerous behavior.” Correctional Psychologist 3, no. 1: 3-22.
Milosavljević, Milosav. 1998. “Nasilje nad decom.” Beograd: Fakultet političkih nauka
Perelberg Rosine. 1999. Psychoanalitic Understanding of Violence and Suicide, London
Piquero, Alex R., David P. Farrington and Alfred Blumstein. 2007. Key issues in criminal career research: New analyses of the Cambridge Study in Delinquent Development. Cambridge University Press.
Schwartz, Joseph A., and Kevin M. Beaver. 2016. “Revisiting the association between television viewing in adolescence and contact with the criminal justice system in adulthood.” Journal of interpersonal violence 31, no. 14: 2387-2411.
Siudem, Anna.2013. “Zachowania ryzykowne młodzieży gimnazjalnej.” Psychologia rozwojowa 18, no. 1: 69-85.
Spear, Hila J., and Pamela A. Kulbok. 2001. “Adolescent health behaviors and related factors: A review.” Public health nursing 18, no. 2: 82-93.
Stanko Elizabet. 2001. Sage Dictionery of Criminology, London, 35-318.
Walsh Dermont., Poole.1983. Dictionery of Criminology, London.
Ward, Michael R. 2010. “Video games and adolescent fighting.” The Journal of Law and Economics 53, no. 3: 611-628.
World Health Organization. 2002. World report on violence and health. World Health Organization. Geneva
Yablon, Yaacov B. 2017. “Students’ reports of severe violence in school as a tool for early detection and prevention.” Child development 88, no. 1: 55-67.
Yablon, Yaacov B. 2017. “Students’ reports of severe violence in school as a tool for early detection and prevention.” Child development 88, no. 1: 55-67.
Бјелајац, Жељко и Боро Мердовић. 2018. „Сензационализам у медијима као узрок дестабилизације политике сузбијања криминалитета“, Култура полиса, Институт за Европске студије Београд , бр.35, година ХV: 289-300.
Бјелајац, Жељко и Боро Мердовић. 2019. „Насиље над децом у породици“, Култура полиса, Институт за Европске студије Београд, Бр. 39, година XVI: 191-202.
Кривични законик, Службени гласник РС, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019)
Лазаревић Љубиша. 2011.Коментар Кривичног законика, Правни факултет Универзитета Унион.
Мердовић, Боро. 2019. „Облици и каректеристике вршњачког насиља и негативне импликације на развој деце и адолесцената“, Социјална мисао 1/2019: 67-84.
Николић, Златко. 2010. “Агресивна понашања: Узроци, последице и могућности сузбијања.” Насилнчики криминал: етиологија, феноменологија, превенција.: 21-35.
Поповић Ћитић, Бранислава. 2007. „Породични ризични фактори насилног понашања деце и омладине“. Социјална мисао, 14(2): 27-50.
