TURBULENCIJE U SRBIJI NAKON MAJSKOG PREVRATA I OSNIVANJE ORGANIZACIJE „UJEDINJENJE ILI SMRT”
Ključne reči:
Мајски преврат, завера, династија, убиство, грађанска демократијаApstrakt
Заверу против последњег Обреновића покренули су и организовали цивили-завереници, припадници Либералне и Напредне странке. На њиховом челу био је Јован Авакумовић, бивши министар-председник. Цивили-завереници су преко Антића и Аписа убацили своје идеје међу официре, који су били предодређени за непосредне извршиоце завере. У јесен 1901. године завереници су одржали прве састанке, донели одлуку о организовању и извршењу завере и положили заклетву да ће убити краља Александра и краљицу Драгу, као главне кривце за све невоље у које је земља била увучена. Ноћу између 28. и 29.маја (по старом календару), једна група официразавереника на силу су ушли у двор и ликвидирали краља Александра и краљицу Драгу. Исте ноћи убијени су и председник владе генерал Цинцар-Марковић, министар војни генерал Милован Павловић, тројица краљевих ађутаната и два краљичина брата: Никола и Никодије Луњевица. Од завереника рањен је само капетан Драгутин Димитријевић-Апис. Скоро одмах након основања Народна одбрана је од политичке организације све више прерастала у културну организација која није одговарала самој сврси њеног постојања, па је на иницијативу професора гимназије у Скопљу Богдана Раденковића, националног радника родом са Косова, 13. маја 1911. године основана нова национално-револуционарна организација као фракција Народне одбране, организација „Уједињење или смрт” на чије је чело изабран Драгутин Димитријевић Апис.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Bjelajac, M. „Diplomatija i vojska Srbije i Jugoslavije 1901-1909, Akademija za diplomatiju i bezbednost i Medija centar „ODBRANA”, Beograd, 2010,
Bjelica, S. Organizacija „Ujedinjenje ili smrt”, Kultura polisa br. 2-3/2005, izd. Kultura – Polis, Novi Sad, 2005,
Gaćinović, V. Spomenica Vladimira Gaćinovića, uredio Pero Slijepčević, izdali prijatelji i drugovi, štamparija Petra N. Gakovića, Sarajevo, 1921;
Gaćinović, V. Ogledi i pisma, „Prosvjeta”, Sarajevo, 1956, str. 86–88; „Politika”, XXVII/1930,
Gaćinović, R.Mlada Bosna, Medija centar „ODBRANA”. Beograd, 2014,
Gligorijević, B. Kralj Aleksandar Karađorđević, BIGZ, Beograd, 1996,
Zirojević, V. Ž. Istina o Apisu, Stručna knjiga, Beograd, 2000,
Jovanović, S. Vlada Milana Obrenovića, I, Geca Kon, Beograd, 1934,
Ratković Kostić, B. S.„Evropeizacija srpske vojske 1878-1903, Vojno-istorijski institut, Beograd, 2007;
Radojević, M. i Dimić, Lj. „ Srbija u Velikom ratu 1914-1918,” Srpska književna zadruga i Beogradski forum za svet ravnopravnih, Beograd, 2014,
Skoko, S. i Opačić, P. Vojvoda Stepa Stepanović, tom I, Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1990,
Ćorović, V. Istorija Srba, Domino fer – Naša knjižara, Beograd, 2011,
Đorđević, Ž. Satiranje srpstva u XIX i XX veku, Tom I, Draslar partner, Beograd, 2012,
Kazimirović, V. Crna ruka, Prizma, Kragujevac, 1997,
