IDEOLOŠKI ZAOKRET U KANADSKOJ POLITICIBEZBJEDNOSTI – HARPEROV NEOKONZERVATIVIZAM
Ključne reči:
идеологија, идеологија либералног интернационализма, неоконзервативна идеологија, амерички конзервативизам, традиционални канадски конзервативизам, спољна политика, вриједностиApstrakt
Идеологија либералног интернационализма у канадском контексту полази од индивидуалних слобода и одговорности, поштовања мултикултурног контекста и заједничког идентитета базираном на њему, као и прихватања двојезичности. Овај политички концепт је основа канадског идентитета у међународној политици, кроз спољно-политички пројекат безбједности који укључује преузимање одговорности у међународним конфликтима, конструктивном мултилатерализму, као и посвећености међународним организацијама. Канадски неоконзервативизам, који је на политичку сцену увео Стивен Харпер, у суштини је један од брендова америчког конзервативизма, који је замијенио традиционални канадски конзервативизам, утемељен на британској традицији. Харпер је одбацио либерални пројекат канадске државе благостања у оквиру негирања цјелокупног рационалистичког дискурса либералне идеологије прогресивне елите Либералне партије Канаде, и настојао да изгради политички пројекат на сасвим новим основама. У Харперовој визији, међународна политика безбједности је презентована у наративу манихејске борбе између сила добра и зла, у којој велики конфликти дефинишу позицију Канаде у свијету. Међутим, протоком времена, Харперова спољна политика постајала све мање идеологична, а све више прагматична. Харпер се држао идеолошких парадигми само онда када то није у колизији са базичним ставовима таргетираног бирачког тијела.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Boessenkool, Ken; Speer, Sean (2005): How Harper’s Philosophy Transformed Canada for the Better, http://policyoptions.irpp.org
Brooke, Jeffrey (2011): The Harper Minority and the Majority Myth:Implementing the Conservative Agenda.
DeJong, Melissa (2011): Human Security and Canadean Foreign Policy: The New Face of Canadean Internationalism, Simon Fraiser University, 2011.
Drury, Shadia (2011): The rise of Neoconservativism in Canada, Humanist Perspectives, Issue 177.
Gecelovsky, Paul (2009): Constructing a Middle Power: Ideas and Canadean Foreign Policy, Canadean Foreign Policy, Vol.15, Issue 1.
Goldstein, Judith; Robert, Keohane (1993): Ideas and Foreign Policy.
Ibbitson, John (2014): The Big Break: The Conservative Transformation of Canada Foreign Policy, CIGI Papers No.29.
Kienzle, Benjamin (2009): Ideas, Interests and the Limits of Collective Foreign Policy Output: The Case of the EU Non-Proliferation Policy, Universitat Autonoma de Barcelona.
Lucarelli, Sonia (2006): Values and Principles in European Union Foreign Policy, New York: Routledge.
Merand, Frederic (2006): Social Representations in The European Security and Defence Policy, Cooperation and Conflict, Nordic International Studies Association, Vol. 41.
Nossal, K. Richard (2006): The World We Want? The purposeful confusion of values, goals, and interestsin Canadian foreign policy, Canadian Defence and Foreign Affairs, Queen University, Ontario.
Nossal, K. Richard (2014): Primat der Wahlurne: Explaining Stephen Harper’s Foreign Policy, Queen’s University.
Nossal, K. Richard (1996): The Politics of Canadien Foreign policy, Prentice Hall Canada.
Paris, Rolan (2014): Are Canadians still liberal internationalists? Foreign policy and public opinion in the Harper era, International Journal, Vol. 69.
Schmid, A Vivien (2008): Discursive institutionalism: The explanatory power of ideas and discourse, Annual Review of Political Science 11.
Scowen, Reed (2004): Re-inventing Foreign Policy, Literary Review of Canada, vol. 12, no. 10.
Staring, Scott (2015): Stephen Harper, Leo Strauss and The Politics of Fear, CIPS working paper.
The Philosophy of the Liberal Party of Canada, https://ontario.liberal.ca
