ЕВОЛУЦИЈА РАЗЛИЧИТИХ ПРИСТУПА У СТУДИЈАМА БЕЗБЕДНОСТИ
Ključne reči:
безбедност, концепт безбедности, студије безбедностиApstrakt
Потреба за безбедношћу и сигурношћу једна је од првих потреба, поред физиолошких, која се јавила код човека. Дакле, од првих видова организовања, тј. од првобитне заједнице можемо пратити еволуцију безбедности као људске потребе. Евидентно је да неопходност за безбедношћу и сигурношћу представља есенцијалну неопходност, што је предуслов за стварање мирних и стабилних друштава.Та нужност је комплексна, вишеструко је узрокована и условљена је међусобном повезаношћу више различитих фактора. Уколико појединци или групе људи нису заштићени, како у физичком, материјалном, тако и психолошком погледу, уколико им се повређују основна људска права, па живе са осећањем страха и неизвесности, онда се не може говорити о њиховој могућности и способности да воде живот прихватљивог квалитета, који је достојан савременог човека. Немогућност уживања ове нужности на известан начин обесмишљава и чини ирелевантним човекове примарне физиолошке потребе, означене у хијерархији људских потреба. Природна је тежња човека да живи у безбедним условима. Због тога стварање таквих услова представља човеков витални интерес.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Adaković, Filip (2013):Nacionalna sigurnost u kurikulumu sastavnica zagrebačkog sveučilišta, diplomski rad, Sveučilište u Zagrebu, Filozofski fakultet, Odsjek za sociologiju, Odsjek za pedagogiju, Zagreb.
Ashley, Richard K. (1984): „The poverty of neorealism“, International Organization, The MIT Press, Vol. 38, No. 2, Cambridge, Massachusetts, pp. 225-286.
Bilandžić, Mirko (2012): „Prema strategiji „nacionalne“ sigurnosti Europske unije“, Policija i sigurnost, God. 21, (1)Zagreb, Ministarstvo unutarnjih poslova Republike Hrvatske, Policijska akademija, str. 49-69.
Buzan, Barry (1983): People, States and Fear: The National Security Problem in International Relations, Wheatsheaf Books, University of Michigan, USA.
Buzan, Barry (1991): “New Patterns of Global Security in the Twenty-First Century”, International Affairs, Vol.67. No. 3, pp.431-451.
Buzan, Barry (2012): „How regions were made, and the legacies for world politics: an English School reconnaissance“, u: International Relations Theory and Regional Transformation, edited by T.V.Paul, Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom, pp. 22- 48.
Buzan, Barry and Wǽver, Ole (2003): Regions and Powers: The structure of International Security, Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom.
Cohen, Richard; Mihalka, Michael (2001): Cooperative Security: New Horizons for International Order, PN, The Marshall Center Papers, No. 3 edition, George C. Marshall European Center for Security Studies, Germany.
Collins, Alan (ur.) (2010): Suvremene sigurnosne studije, Politička kultura, Centar za međunarodne i sigurnosne studije Fakulteta političkih znanosti, Zagreb.
Nye Joseph S. Jr. (2003): Understanding International Conflicts, Fourth edition, (Foreward by Stenley Hoffman),Longman, New York.
Paul, Thazha Varkey (2012): „Regional transformation in International relations“, u: International Relations Theory and Regional Transformation, edited by T.V.Paul, Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom, pp. 3-21.
Peoples, Columba and Vaughan-Williams, Nick (2010): Critical Security Studies, An introduction, Routledge, New York.
Smith, Steve; Baylis, John (2001): The Globalization of World Politics, Oxford University Press, New York, London.
Steans, Jill (1988): Gender and International Relations: An Introduction, Cambridge: Polity Press.
Walt, Stephen M. (1991): „The Renaissance of Security Studies“, International Studies Quarterly, Vol. 35,No. 2, Oxford University Press, pp. 211-239.
Bajagić, Mladen (2007): Osnovi bezbednosti, Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.
Bjelajac, Željko (2014): Trgovina ljudima‐ Zločin protiv čovečnosti, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad.
Bjelajac, Željko (2015): Politika suzbijanja kriminaliteta, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad.
Bjelajac, Željko; Zirojević, Mina (2014): „Bezbednosna kultura u eri globalizacije“, Kultura polisa, God. XI, br. 23, Kultura – Polis, Novi Sad, Institut za evropske studije, Beograd, str. 77–99.
Ivanović, Aleksandar (2012): „Teorije bezbednosti“, Univerzitetska misao, God. 2012, br.11, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar, str. 49-87.
Kekić, Dalibor (2004): „Kultura bezbednosti u savremenim shvatanjima bezbednosti“, Međunarodni problemi, Vol. LVI, br. 2–3, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, str. 221–248.
Marinković, Nemanja (2007): „Zamisao globalne bezbednosti - sa ili bez nacionalne“, Bezbednost, vol. 49, br. 4, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Beograd, str. 58-69.
Simić, Dragan (1999): Poredak sveta, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Simić, Dragan (2002): Nauka o bezbednosti: savremeni pristupi bezbednosti, Službeni list SRJ/Fakultet političkih nauka, Beograd.
Simić, Dragan (2007): „Savremene teorije bezbednosti“, Antologija tekstova sa „Škola reforme sektora bezbednosti“, ISAC Fond - International and Security Affairs Centre, Beograd, str.165-195.
Stanarević, Svetlana (2012): Koncept bezbednosne kulture i pretpostavke njegovog razvoja, doktorska disertacija, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Beograd.
Todorović, Dragan (2016): Sunitsko-šiitski raskol i njegove posledice na bezbednost u regionu bliskog istoka, doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Fakultet Političkih nauka, Beograd.
Internet izvori:
