NAMETANJE OČINSTVA KAO SPECIFIČAN OBLIK DEGRADACIJE PORODIČNIH VREDNOSTI I ZLOUPOTREBE POVERENJA U BRAČNOJ ZAJEDNICI

Apstrakt

Живимо у времену пуном контрадикторности, које пред „модерног човека” ставља бројне изазове и искушења. Стање апатије, унезверености, бездушности и отуђења, допринело је да наша свакодневница буде испуњена стањем неизвесности која је све присутнија у животу данашњег човека. Тај талас који је захватио човечанство на планетарном нивоу, неминовно увлачи друштво у глобалну кризу морала, што се у новонасталим околностима одразило и на породицу као основну ћелију друштва, а самим тим и на брак као друштвену, верску и законску заједницу између две особе. У том контексту, дошло је до деградације породичних вредности, нарочито у погледу злоупотребе поверења у брачној заједници, која нажалост није успела да се одупре прималним нагонима који скривају нељудске механизме, непримерене постигнутим и усаглашеним хуманим цивилизацијским стандардима. У овом раду ћу се из разлога целисходности усредсредити на само један сегмент девијантног понашања, у породици, односно у брачној и ванбрачној заједници и то кроз образац „понашања” појединих мајки, који сам назвао „наметање очинства” и оквалификовао као савремени, перфидни, злочин без казне, почињен од стране биолошког или социјалног женског родитеља детета (потомка). Истовремено покушавајући да укажем да себичност, похлепа и индолентност, представљају само део симптоматологије душевне оболелости друштва, где се банализује људскост, а промовише отуђеност од вредности и патолошка амбивалентност.