СРЕДЊОЕВРОПСКИ КОНТИНЕНТАЛИЗАМ И ЧЕТИРИ МОГУЋА СЦЕНАРИЈА ЗА БАЛКАН
Ključne reči:
Средња Европа, геополитика, средњоевропски континентализам, Балкан.Apstrakt
Средњоевропски континетализам је геополитичка концепција коју карактеришу две ствари: „средњоевропска одређеност“ и изразита телурократска, континентална димензија. Немачка је и носећи стуб срењоевропског континентализма, али на ову концепцију итекако утичу и средњоевропски ненемачки фактори. Средњоевропски геополитички вектор на Балкану јача, посебно захваљујући процесу евроинтеграција, али он није и једини. Традиционално су на овом присутни и други геополитички играчи. Балкан је за Средњу Европу важан из пет разлога: због свог географског положаја; због енергетске безбедности; због геоекономске повезаности; због питања безбедности; и као могући транзитни простор за масовне миграције са „глобалног југа“. У разради закључака о томе какво може бити постављање средњоевропског континентализма у будућности ка Балкану, назиру се четири могућа сценарија: (1) Балкан као гранични појас Средње Европе; (2) Балкан као извангранични појас Средње Европе; (3) Балкан као зона поделе; (4) Балкан као ослонац продора.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Van Kreveld, Martin (2012): Uspon i propadanje države, Albatros plus: Fakultet bezbednosti, Beograd.
Janowski, Maciej (1999): „Pitfalls and Opportunities. The Concept of East Central Europe as a Tool of Historical Analysis“, East European Review of History, VI, I/1999, str. 91-100.
Jordan, Peter (2005): „Großgliederung Europas nach kulturräumlichen Kriterien“, Europa Regional, Heft 4, 13. Jahrgang, Leibniz-Institut für Länderkunde, Leipzig, str. 162-173.
Katzenstein, Peter (1997): Mitteleuropa: Between Europe and Germany, Berghahn Books, New York.
Kačari, Masimo (2010): Geofilozofija Evrope, Plato, Beograd.
Kilibarda, Zoran, Mijalkovski, Milan (2006): Geopolitika i terorizam, Naučna knjiga, Akademija za diplomatiju i bezbednost, Beograd.
Makinder, Halford Dž. (2009): Demokratski ideali i stvarnost, Metaphysica, Beograd.
Petrović, dr. Dragan (2007): Rusija na početku HHI veka: geopolitička analiza, Institut za političke studije Beograd, Novi Sad.
Proroković, Dušan (2012): Geopolitika Srbije: položaj i perspektive na početku XXI veka, Službeni glasnik, Geopolitika, Beograd.
Proroković, Dušan (2013): „Zašto je EU (geo)politički nesamostalna“, Nacionalni interes, 16 (IX), br. 1/2013, str. 63-78.
Proroković, Dušan (2014a): Nemačka geopolitika i Balkan: o ciljevima srednjoevropskog kontinentalizma, Catena Mundi, Beograd.
Proroković, Dušan (2014b): „Geopolitička dimenzija makroregionalnih strategija EU“, Nacionalni interes, 19 (H), 1/2014, str. 9-27.
Rothschild, Joseph (1974): East Central Europe Between The Two Wars, University of Washington Press, Seatle.
Todorova, Marija (1998): Imaginarni Balkan, Čigoja, Beograd.
Ćorović, Radoslav (2005): „Podjeljeni svet: globalni sjever i globalni jug“, Globus, br. 30 (HHH), str. 141-148.
Urban, Otto (1994): „Evropanství a střední Evropa v historické retrospektivě“, Historický obzor, 5 (10), str. 227-231.
Hosbawn, Eric (1989): „Mitteleuropa. Politik und Kultur. Heimweh nach Kakanien und die vergessene Gegenwart”, Wiener Tagebuch, Nr. 11, str. 17-19.
Hroch, Miroslav (2000): „Central Europe: The Rise and Fall of an Historical Region“, u: Central Europe. Core or Periphery?, Copenhagen Business School Press, Copenhagen, str. 21-34.
