Нова Одрживост Културе у „Отвореним Градовима”
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.3r.2.02Ključne reči:
културне политике, отворени градови, културни туризам, одрживи развој, креативностApstrakt
Појам „Отворени град” почиње да се користи тек од недавно на основу формирања културне политике Европских градова. Настао је као последица потребе да грађани директно учествују у партиципацији у односу на формирање културне политике града у новим одрживим системима који подразумевају активну улогу дигиталног приступа културним добрима. Већина европских градова заснива своју културну политику на четири кључна принципа: културни идентитет, културна разноликост – интеркултуралност, стваралаштво и учествовање грађана у културном животу. Стратегија развоја културе требало би да обезбеди да се ови принципи посматрају и преплићу у свим јавним политикама. Овај приступ указује на развој уметничких дисциплина у свим савременим правцима, и треба да делује директно на локалне владе и оне који воде сектор културе. Културни туризам у многоме појачава партиципацију грађана у пројектима везаним за културу.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Adam, David, Kuhn, Rachel, & Fu, Summer. 2019. Cultural Tourism is a Global Economy: The search for local authenticity. BOP Consulting, http://bop.co.uk/assets/others/Cultural_Tourism_in_a_Global_Economy_report.pdf
Clark, Greg. 2010. Understanding OPENcities. Madrid: British Council.
Florida, Richard. 2012. The Rise of the Creative Class-Revisited: 10th Anniversary. USA: Basic Books.
Kadijević, Aleksandar. 2005. Estetika arhitekture akademizma. Beograd: Građevinska knjiga
Кнежевић, Јелена. 2018. „Град као друштвени процес: социолошко читање Богдана Богдановића.”, У „Култура и креативне индустрије Новог Сада: изазови за будућност” приредила Мирјана Ковачевић, посебно издање Култура полиса XV: 91-102I
Lundry, Charles., Bianchini, Franco.1995. The Creative City. London: Demos.
Lundry, Charles. 2016. The Digitized City: Influence & Impact. Gloucestershire, UK: Comedia publisher.
Landry, Charles. 2017. Psychology & the City: The Hidden Dimension. Gloucestershire, UK: Comedia publisher.
Noonan, Douglas & Rizzo, Ilde. 2017. „Economics of cultural tourism: Issues and perspectives.” Journal of Cultural Economics 41: 95–107.
Pušić, Ljubinko. 1997. Grad, društvo, prostor. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Richards, Greg. 2018. „Cultural tourism: A review of recent research and trends.” Journal of Hospitality and Tourism Management 36: 12–21.
UNWTO. 2017. Definitions Committee on Tourism and Competitiveness (CTC). http://cf.cdn.unwto.org/sites/all/files/docpdf/ctcdefinitionsenweb.pdf
UNWTO. 2018. Tourism and Culture Synergies; UNWTO: Madrid, Spain
UNWTO. 2021. UNWTO Inclusive Recovery Guide-Sociocultural Impacts of COVID-19, Issue 2: Cultural Tourism, DOI: 10.18111/9789284422579
https://www.decidim.barcelona, последњи приступ 5.априла 2021.
http://www.agenda21culture.net/, последњи приступ 19. фебруара 2021.
http://www.agenda21culture.net/documents/culture-21-actions, последњи приступ 19. фебруара 2021.
