ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA U POLICIJSKOM IZVJEŠTAVANJU JAVNOSTI O POČINJENIM KRIVIČNIM DJELIMA I KRIMINALISTIČKIM ISTRAGAMA

Apstrakt

Јавност рада полиције у демократском друштву представља једно од темељних начела. Полиција има обавезу, а у појединим случајевима и потребу, хитног информисања јавности о догађајима који су од њеног интересовања и који, у датом времену, у великој мјери утичу на укупно стање безбједности. Кроз полицијско информисање јавности, о кривичним дјелима и истрагама које проводи, и сама полиција, неријетко, чини грешке које у великој мјери угрожавају људска права појединаца, али и одређених друштвених заједница. Путем својих саопштења за медије и различитих изјава представника полиције, полиција је дужна да у највећој могућој мјери штитити идентитете лица, а и друге податке, који могу довести до кршења људских права. Информације које се саопштавају из полиције морају пролазити законом предвиђене процедуре како се испоштовао максимум прописаних људских права и етичности полиције. Најчешће повреде права се односе на жртве кривичног дјела, посебно када су у питању малољетне жртве кривичног дјела, те недовољно поштивање „пресумпције невиности” лица лишених слободе за које постоје основи сумње да су извршила кривично дјело, посебно заштите када је ријеч о малољетницима, начина извршења појединих кривичних дјела, доказа пронађених у истрагама и друго. Медији, позивајући се на изворе из полиције неријетко објаве раније наведено и на тај начин учествују у повреди таквих права.

Дакле, рад обрађује и научно сагледава веома осјетљиву област у којој би се, уз научно сагледавање, могло више радити на заштити људских права лица које су предмет обраде полиције.