IZBORNI UČINAK POPULISTIČKIH PARTIJA U JUŽNOJ EVROPI (2013-2020), SLUČAJ ITALIJE I ŠPANIJE

Apstrakt

Популизам представља политичку оријентацију која се темељи на пропагирању интереса, захтева и потреба широких народних маса, без обзира на политичку идеологију. Тренд стварања нових популистичких партија у Европи је, током претходних година, био у константном порасту. Главни фактори који доприносе све већој наклоности народа популистичким групацијама су, пре свега, неадекватна финансијска примања грађана и захтеви за већом демократизацијом актуелног политичког система. Јужна Европа је у модерном политичком добу представљала подручје честих политичких промена, где су се партије леве и десне провенијенције смењивале на готово сваком изборном циклусу. Управо таква ситуација је представљала погодно подручје за развој нових популистичких идеја, како десних, тако и левих. Италија и Шпанија су имале сличну историјску подлогу, када је реч о промени власти. Обе земље су прошле кроз фашистичку диктатуру, али су имале и снажне комунистичке покрете, који су претендовали да политичке системе ових држава трансформишу у социјалистичке утопије. Такође, данас ове земље имају репрезентативне популистичке покрете, како на левој, тако и на десној страни политичког спектра, које су утицајне, како у националним Скупштинама, тако и у Европском парламенту. У раду је коришћена комбинована метода, која предоминантно подразумева компарацију и анализу покрета у две земље, где је детаљно образложена њихова природа и начин деловања. Поред тога, објашњени су разлози њиховог успеха у изборном процесу, како на националном, тако и на европском нивоу. Такође, рад ће садржати корелацију са историјским покретима у земљама, те и објашњење колики су они утицај имали на актуелну политику. Становиште од ког се полази је то да је до ескалације успеха популистичких покрета дошло због незадовољства становништва у Италији и Шпанији, које је историјски утемељено као политичко-економски проблем региона Јужне Европе.