PREISPITIVANJE UČENJA IBN HALDUNA I SAVREMENE TEORIJE O ASABIJI

Apstrakt

Рад преиспитује наслеђе класичног дела „Мукадима“ арапског историчара из 14. века, Ибн Халдуна, једног од праотаца социолошке науке, стављајући га и у контекст епохе у којој је написано, али и из савремене перспективе по питању утицаја који је оно оставило. Сама „Мукадима“ или прологомена, предговор, представља почетни део обимне историјске студије „Китаб ал ибар“ написана је 1377. године са намером да послужи као увод за писање планиране историје света. Међутим, она је не само поставила темеље историографског истраживања, већ и отворила проблем односа историје и социологије - дубљег и потпунијег проучавања друштвених феномена у историјском току - која је оставила огроман утицај на будуће генерације истраживача људских друштва.

Посматрајући два основна историјска облика друштва које се у „Мукадими“ анализирају, номадско и седелачко друштво – цивилизацију, Ибн Халдун је поставио оригиналну теорију асабије - облика друштвене везе, силе „групног осећања“ и „дух заједнице“ који доводи до феномена друштвене солидарности. Рад даје критички осврт на Халдунову теорију асабије, као и на њено наслеђе у модерној науци: у социологији, економији (зачеци „радне теорије вредности“), историографији, теорији конфликта, историји цивилизација, војној историји и филозофији историје. Коначно, у раду се обрађује утицај Ибн Халдуна на савремену теорију селекције културалних група Питера Турчина која почива на укрштању историјске макросоциологије и математичког моделовања социјалних процеса, а којом се покушава објаснити развој, успон и пад друштава кроз политичку историју