SOCIJALNA REŠENJA ZA PROSTORNE PROBLEME ILI PROSTORNA REŠENJA ZA SOCIJALNE PROBLEME?
Ključne reči:
слам, урбанизација, индустријализација, урбанисти, грађани, актери, урбана обноваApstrakt
У раду се проблематизује однос просторних (урбанистичких) и социјалних решења за сламове, насеља унутар којих су обједињени кључни проблеми урбаних друштава-пренасељеност, скученост простора, сиромаштво, глад, незапосленост, криминал, пороци. Излажу се социјалне теорије уз помоћ којих је могуће разумети структурне узроке за настанак сламова и структурна решења за овај проблем, као и различите урбанистичке стратегије за решавања проблема сламова засноване на расељавању становништва. Закључује се да је једино решење синтеза просторних и друштвених аспеката сламова помоћу кооперације актера урбаног феномена-грађана, политичких актера, урбаниста и економских организација.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Basan, M. (2001). Za obnovu urbane sociologije, jedanaest teza. Sociologija, XLIII (4): 347-352..
Boyer, R. G. (1998). The Historical Background of the Communist Manifesto. The Journal of Economic Perspectives (12) 4:151-174.
Engels, F. (1977). Veliki gradovi. U knjizi: F. Engels (ur.), Položaj radničke klase u Engleskoj, Beograd: Prosveta, str. 33-75.
Fridrih, J. (2005). Da li siromašni delovi grada čine lokalno stanovništvo siromašnijim?. U knjizi: S. Vujović i M. Petrović (ur), Urbana sociologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. 263-271.
Fyhr, K. (2012). Participation in Upgrading of Informal Settlements, Stockholm: Stockholm University.
Gidens, E. (2003). Gradovi i urbana područja, U knjizi: E. Gidens, Sociologija, Beograd: Ekonomski fakultet, str. 583-611.
Greene, J. S. (2003). Staged Cities: Mega-events, Slum Clearance, and Global Capital. Yale Human Rights and Development Journal 6 (1): 1-29.
Harvey, D. (2003). Neoliberalizam i grad. Diskrepancija 10 (14-15): 93-104.
Harvey, D. (2003a). Pravo na grad. Diskrepancija 10 (14-15):88-92.
Himmelfarb, G. (1983). Engels in Manchester: Inventing the Proleteriat. The American Scholar 52 (4): 479-496.
Lazarević, Lj. (2011). Čikaška škola socijalne ekologije. Globus 36 (1): 35-52.
Lefevr, A. (2005). Grad i urbano. U knjizi: S. Vujović i M. Petrović (ur), Urbana sociologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. 165-171.
Lefevr,A. (1980). Teorija prostora. Treći Program, 45: 569-582.
Lowe, S. and B. Tunstall (2012). Breaking up communities? The social impact of haousing demolition in the late twentieth century, York:University of York.
Mirkov, A. (2007). Vrtni Gradovi Ebenezera Hauarda. Sociologija Vol XLIX? (4): 313- 332.
Pajvančić, C. A. (2015). Koncept globalnog grada kao pristup razumevanju savrmenih obrazaca urbanizacije i globalizacije. Novi Sad: Filozofski Fakultet.
Pušić, Lj. (2001). Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja, Beograd: Slobodan Mašić.
Pušić, Lj. (1997). Grad, društvo, prostor-sociologija grada, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Stokes, J. C. (1962). A Theory of Slums. Lan Economics 38 (3):187-197.
UN Habitat (2003). The challenge of slums-Global report on human settlements, Earthscan Publications Ltd.
UN Habitat (2014). “Housing & Slum Upgrading”. Urban Themes. 9 Nov. 2014, http://unhabitat.org/urbanthemes/housing-slum-upgrading/. Pristupljeno: 07.01.2017.
Ward, D. (1976).The Victorian Slum: An Enduring Myth. Annals of the Association of American Geographers 66 (2): 323-336.
