Криминалистичко – Форензичка Обрада Места Кривичног Догађаја
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.2p.1.06Ključne reči:
место кривичног догађаја, трагови, обрада места кривичног догађајаApstrakt
Свако лице које врши кривично дело настоји, како да прикрије своју криминалну активност тако и да на месту извршења уклони трагове који би били инкриминишући за њега и могли га довести у везу са кривичним делом. Ипак, поред таквих настојања место на коме се догодио одређени криминални догађај, у већини случајева, представља место на коме је могуће пронаћи различите врсте трагова и предмета кривичног дела. Већина тих трагова и предмета, најчешће, воде порекло и у вези су са конкретним кривичним делом. Међутим, ту се могу пронаћи трагови и предмети који нису у вези са конкретним кривичним делом и учиниоцем, или представљају неку даљу везу али нису од пресудног значаја за његово расветљавање. Решавање такве дилеме, подразумева утврђивање релевантног односа између трагова и предмета пронађених на месту кривичног догађаја и кривичног дела, односно његовог учиниоца. У том случају, криминалистичка (форензичка) обрада места кривичног догађаја представља активност која је од пресудног значаја за утврђивање правно релевантних чињеница и успех кривичног поступка. У раду се разматрају специфичности криминалистичко - форензичке обраде места кривичног догађаја. Указује се на постојање различитих врста трагова на месту кривичног догађаја и истиче значај њиховог проналаска, фиксирања, тумачења и паковања. Посебно се наглашава неопходност утврђивања узрочно последичних веза пронађених трагова и предмета са конкретним кривичним делом и учиниоцем, односно њихов доказни кредибилитет у контексту исхода кривичног поступка.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Adderley, Richard, John W. Bondt and Michael Townsley. 2007. “Predicting Crime Scene Attendance”, International Journal of Police Science & Management, 9(4):312-323.
Алексић, Живојин и Милан Шкулић. 2002. Криминалистика. Београд: Досије.
Бејатовић, Станко. 2008. Кривично процесно право. Београд: Службени гласник.
Douglas, E. John and Corinne Munn. 1992. “Violent Crime Scene Analysis: Modus Operandi, Signature, and Staging”, FBI Law Enforcement Bulletin, 61(2):1-11.
Erzsebet, Fuszter. 2020. „New Technical Devices and Methods in Crime Scene Investigation”, Journal of Eastern-Еuropean Criminal Law, 2020(1):29-35.
Žarković Milan, Oliver, Lajić, Zvonimir, Ivanović. 2010. „Policijsko postupanje prilikom obezbeđenja mesta krivičnog događaja kao preduslov za uspešnu forenzičku identifikaciju“, NBP, 15(2):71-86.
Жарковић, Милан, Ивана Бјеловук и Тања Кесић. 2012. Криминалистичко поступање на месту догађаја и кредибилитет научних доказа. Београд: Криминалистичко полицијска академија.
Julian, Roberta, Sally Kelty and James Robertson. 2012. ”Get It Right the First Time: Critical Issues at the Crime Scene“, Current Issues in Criminal Justice, 24(1):25-38.
Кривокапић, Владимир. 2005. Криминалистичка тактика. Београд: Полицијска академија.
Nincic, Zeljko. 2018. ”Data as the starting point of a security assessment“, In Security system reforms as precondition for Euro ‒ Atlantic integrations, eds. Marjan Gjurovski, 197-206. Skopje: Faculty of Seurity.
Нинчић, Жељко. 2019a. „Прикривене операције у функцији сузбијања организованог криминала”, Војно дело, (2):82-96.
Nincic, Zeljko. 2019б. „Security Assessment in the Function of Covert Police Activity”, In Archibald Reiss Days, eds. Dragan Mlađan et.al., 163-175. Belgrade: Academy of Criminalistic and Police Studies.
Правилник о полицијским овлашћењима, „Службени гласник РС”, бр. 41/19.
Симоновић, Бранислав. 2004. Криминалистика. Крагујевац: Правни факултет у Крагујевцу и Институт за правне и друштвене науке.
Sollie, Henk, Nicolien Kop and Martin C. Euwema. 2017. „Mental Resilience of Crime Scene Investigators”, Criminal Justice and Behavior, 44(12):1580-1603.
Smakhtin, Evgeny and Roman Sharap. 2018. “Combating Crime with the Help of Criminalistics”, BRICS Law Journal, 5(4):155-174.










