Лимити Деловања Масовних Медија у Креирању Културе Мира

Apstrakt

Масовни медији, и медији уопште, имају изузетно важну улогу у сваком друштву, као и у свакодневном животу људи. Та улога је била круцијална и пре него што се број и врста медија, па самим тим и начина њиховог деловања вишеструко мултипликовала дигитализацијом и миграцијом у онлајн дигиталне просторе. Данас имамо ситуацију да се одређени број људи радије информише преко друштвених него преко традиционалних медија, чак и око питања која утичу на живот и здравље. Када све то имамо у виду, логично је помислити да медији могу да делују у сврху остварења било ког прокламованог циља, и да то деловање буде успешно, и без значајних лимита у могућностима њиховог деловања. Међутим, када говоримо о креирању и промоцији културе мира, анализом најважнијих елемената, као што су онтолошка и феноменолошка природа мира, као и рата као опозита, анализом и дефинисањем етике мира и рата, долазимо до закључка да људска природа, и шире, природа живота на Земљи, као и историја и наслеђена искуства из прошлости, у јукстапозицији са феноменолошким и онтолошким обележјима медија, показује значајна ограничења медија масовне комуникације у сврху остваривања тог хуманог и пожељног циља. Ти лимити су дубоко укорењени и у феномен мира, и у феномен рата, и у природу људи и друштва, као и у природу масовних медија. Међутим, оно што медији могу, и у чему нису лимитирани јесте промоција елемената културе мира и ненасиља, као што су толеранција, дијалог, јавни дискурс који промовише и уважава различитост, и других елемената који делују на смиривање тензија и ненасилни приступ превенцији и решавању конфликата.