Bezbednosna Kultura Kao Fundamentalna Ljudska Potreba

Apstrakt

Савремено друштво егзистира у условима евидентних противуречности и комплексних проблема. Поред хроничног сиромаштва, етничког насиља, регионалних ратних сукоба, експанзије тероризма и организованог криминала, већ одавно се суочавамо са климатским променама и деградацијом животне средине. Уништавање екосистема је постало својеврсни мултипликатор криза, што има дубоке импликације на међународни мир и стабилност. У доба научнотехнолошког просперитета у потрази за одговором на старе и нове безбедносне претње, суочавамо се и са латентним моралним посрнућем на глобалном нивоу, које се огледа кроз феномен „отуђења човека од човека”, што је узрок бројних зала. Болести зависности, где преовлађују наркоманија, пушење, алкохолизам, доминирају међу младом популацијом и генеришу озбиљна обољења са смртним исходима. Познато је да се многи важни аспекти људског развоја односе и на безбедност људи, који природно теже ка „слободи од страха и слободи од немаштине”. Стога, изградња и одржавање безбедносне културе, с једне стране није једноставан процес, а с друге стране то је као и сваки други процес којим људи управљају и који подразумева континуиране активности, планирање, контролу и ревизију. Реченица, „какву безбедносну културу имате, такав вам је и карактер друштва”, у актуелном времену добија прави смисао.