KOMPRADORSKA ISKUŠENJA ELITE I NJIHOV UTICAJ NA IDENTITET SRBA U VOJVODINI – ISTORIJSKI OSVRT
Ključne reči:
елита, политика, вредност, слабост, идентитетApstrakt
Наредне године навршава се 170 година од формирања Војводства српског, односно Војводине као територијално-адмнинистративне целине Срба на простору Хабзбуршког царства. Овај догађаја одиграо се у време револуционарних превирања у царству и био је последица јачања српске националне идеје и аутономних погледа у околностима вишенационалне државе. Првобитни успех, услед следа историјских догађаја и интереса Монархије преиначен је у верско-просветну аутономију ограниченог домета. У том контексту национални романтизам који је промовисан у делатности српских политичара и омладине, либерално орјентисаних био је неприхватљив за нову националну и државну политику сада дуалне монархије – АустроУгарске. Упркос визији слободне српске националне државе, знатан део ондашње српске елите био је спреман да идеје о слободи напусти и прилагоди се политичкој реалности. Међу њима било је и оних који су из лојалности прелазили у подаништво често и одричући се свог националног идентитета. Њихови ставови били су изложени критици родољубивих представника српске политичке елите, али су они, из себи својствених разлога и интереса остали доследни у прилагођавању до асимилације. Развој политичке историје у овом правцу указивао је на нестабилни идентитет и доприносио је продору хипокризије која опет може да дестабилизује геополитичку ситуацију.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Атанацковић П. (1864): Принось родолюбивыхъ мыслІй на жертвеникъ народнога напредка, у Новом Саду, 1864.
Bajić Đ. (1965): „Tihomir Ostojić kao pisac udžbenika istorije srpske književnosti“, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knjiga XIII, sveska I, Matica srpska, Novi Sad.
Bataković D. (2001): „Vladimir Jovanović: apostol liberalizma u Srbiji“, Liberalna misao u Srbiji, CUPS, Beograd.
Ennis, Robert H. (2011): „The Nature of Critical Thinking: An Outline of Critical Thinking Dispositions and Abilities“. Dostupno na: http://faculty.education.illinois.edu/rhennis/documents/TheNatureofCriticalThinking_51711_000.pdf [17. 3. 2017.]
Jovanović V. (1870): Osnovi snage i veličine srpske, Mlada srbadija, broj 3, 15. jun, Novi Sad.
Jovanović V. (2011): „Osnovi snage i veličine srpske“, Izabrani spisi, Službeni glasnik, Beograd.
Jovanović V. (2011): „Srbenda i gotovan“; Vladimir Jovanović, Izabrani spisi, Službeni glasnik, Beograd.
Jovanović V. (1869): „Klike i stranke u Srba“, Zastava, broj 26, 28. mart.
Jovanović S. (1923): Druga vlada Miloša i Mihaila; Geca Kon, Beograd.
Jovanović S. (2009): Kulturni obrazac, Stubovi kulture.
Lalošević J. (1914): O prvim danima rata, po sećanjima dr Jovana Joce Laloševića, Istorijski arhiv Sombor, F-56, inv. broj 549.
Lebl A. (1963): Politički lik Vase Stajića, Proges, Novi Sad.
Marković S. (2016): Vasa Stajić, Prometej,Novi Sad.
Natošević Đ. (1867): Za što naš narod u Austriji propada, Novi Sad.
Ostojić T. (1921), „Narodna misao, ideja oslobođenja i ujedinjenja u istoriji i književnosti Vojvodine“, Letopis Matice srpske, knjiga 300, za godine 1914-1921, Novi Sad, 1 str. 34-60.
Ostojić T. (1911) : Život Dositeja Obradovića, Knjižara S.B. Cvijanovića, Beograd.
Ostojić T. (1905): Matičine knjige za narod za obrazovanje seljačke žene, ROMS, M 1802.
Ostojić T. (1902): Izveštaj referenta Redakcijskog odbora, Novi Sad, 1902
Ostojić T. (1923): Istorija srpske književnosti, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd.
Stajić V. (1919): „Državnotvorna prosveta”, Pančevac, 13. i 14. 07.
Simonović R. (1907): Pred Skupštinu Matice srpske u Somboru 1907, Štamparija M. Bikara i drugova, Sombor, 8. septembar, ROMS M 1599.
Stojković A (1972): Filozofski pogledi Vladimira Jovanovića.
Skerlić J. (1906): Omladina i njena književnost 1848 – 1871, Srpska kraljevska akademija, Beograd.
Историјски архив Сомбор:
Рукописно одељење Матице српске
